Мрачна страна популарности бразилског подизања задњице

Када је једног септембарског јутра 2024. Алис Веб отишла на нехируршко бразилско подизање задњице, које подразумева убризгавање велике количине дермалних филера, очекивала је да ће све бити завршено брзо и да ће стићи да узме децу из школе.

Подизање је обавила у привременој клиници која је отворена у изнајмљеном козметичком салону.

Тридесеттрогодишња Алис се никада није вратила кући.

Мајка петоро деце преминула је мање од 24 сата после овог захвата и постала је прва позната жртва нехируршког бразилског подизања задњице у Уједињеном Краљевству (УК).

На јесен ће власти истражити узроке њене смрти.

Алисин случај је главна тема све бурније расправе о британској индустрији естетске медицине, која последњих година бележи нагли раст, а третмани козметичким инјекцијама данас су доступни готово свуда - од салона у главним трговачким улицама до изнајмљених пословних простора и хотелских соба.

Током протекле две године сам истраживала ову индустрију и одлазила на тајне задатке да бих открила шта се заиста догађа иза врата клиника.

Пронашла сам људе који су били спремни да ми убризгају стотине милилитара филера у тело у импровизованим просторијама за естетске третмане у пословним зградама.

Нудили су ми лекове који се издају искључиво на рецепт без одговарајућих консултација, а путем друштвених мрежа су ми продавали инјекције за мршављење без икаквих ознака на паковању.

Разговарала сам са десетинама жена које су ми причале о претрпљеним несносним боловима због козметичких инјекција, иако су рекламиране као безболне и нискоризичне, као и о добијеним инфекцијама због којих су морале да оду у болницу.

Служба за акредитацију козметичких третмана Save Face наводи да је забележила бројне случајеве озбиљних последица повезаних са естетским процедурама.

Међу њима су и пацијенткиња која после лоше обављене операције капака више није могла да затвори очи, и друга којој су црева перфорирана (избушена) током липосукције.

„Све је толико језиво да звучи као неки хорор филм, али су то захвати који се обављају широм наших градова", каже Ештон Колинс, директорка организације Save Face.

Велика Британија је једно од најслабије регулисаних тржишта у Европи у погледу третмана козметичким инјекцијама.

За разлику од многих европских земаља, у Великој Британији је свакоме дозвољено да се обучи за убризгавање дермалних филера и обављање естетских третмана.

Сада, министри у Шкотској и Енглеској најављују пооштравање прописа у овој индустрији која је вредна више милијарди фунти.

Али, да ли ће то дати резултате?

И зашто су пацијенти, више од деценије после упозорења стручњака да су дермални филери „криза која само чека да се догоди", и даље изложени штети која може да се спречи?

Од породице Кардашијан до вашег кварта

У јуну 2024. године, Џоан (која је желела да јој се објави само име) отишла је на нехируршко бразилско подизање задњице у привремену клинику у стану у Есексу, јер је сматрала да је то мање ризично него да отпутује у Турску авионом на хируршко подизање задњице.

То је било пре него што је Алис преминула.

„Само сам желела лепшу, заобљенију задњицу", каже Џоан, мајка двоје деце из Јужног Велса.

„Требало је одмах да се окренем и побегнем".

Убрзо после третмана, током којег јој је убризган литар филера, завршила је у болници, јер је добила сепсу.

Каже да и две године касније има ожиљке на бутинама и задњици.

Некада се сматрало да козметичке инјекције углавном примају имућне жене средњих година које желе дискретне третмане против старења, али се током последње деценије ова индустрија драстично променила.

Третмани дермалним филерима, геловима који се убризгавају и најчешће су на бази хијалуронске киселине, који се користе за повећање волумена и обликовање лица и тела, као и третмани ботоксом, данас се рекламирају много млађим људима и представљају се као уобичајени козметички третмани, а не медицинске процедуре.

Ештон Колинс из организације Save Face сматра да су томе значајно допринеле друштвене мреже и ријалити програми.

„Породица Кардашијан, ријалити програм Love Island и друштвене мреже учинили су да буде модерно да млађе жене имају пуније усне, израженије јагодице и затегнута лица".

Истовремено, третмани инјекцијама су постали много доступнији и често се нуде у козметичким салонима, због чега многима делују као обично улепшавање, каже Колинс.

„Људи можда одлазе на маникир и педикир, или сређивање обрва, па сматрају да су ови третмани природан наставак улепшавања.

„Ако имате мање од 35 година, врло је вероватно да ове третмане сматрате козметичким, а не медицинским процедурама".

Због тога, сматра Колинс, клијенти често више пажње обраћају на практичност, популарност и цену него на безбедност и стручне квалификације оних који обављају те третмане.

„Стално срећемо људе који не знају да је ботокс лек који се издаје искључиво на рецепт.

„Не знају ни да би пре третмана требало да их прегледа здравствени радник", каже она.

Све то је допринело изузетно брзом расту овог сектора.

Међутим, Колинс истиче да је све то такође створило идеалне услове за рад нестручних пружалаца услуга.

„Начин на који се ови третмани представљају на друштвеним мрежама у великој мери умањује свест о ризицима", наглашава она.

Упечатљив раст броја естетских процедура

Права величина овог тржишта и даље је непозната, јер не постоји централни регистар људи који обављају ове третмане нити званична база података која прати раст сектора.

Доктор Александер Заргаран, пластични хирург у британској Националној здравственој служби (НХС) и истраживач на Универзитетском колеџу у Лондону, покушао је да процени један од највећих сегмената тржишта - ботокс.

Његова анализа је показала да је 2025. у УК-у скоро 20.000 људи обављало ове услуге, у поређењу са нешто више од 3.500 колико их је евидентирано 2023. године.

„Знамо да је ова делатност у порасту", каже Заргаран.

Иако ово повећање може делимично да се припише свеобухватнијој евиденцији људи који пружају ове услуге и оглашавају се на интернету и друштвеним мрежама, раст у свега две године је ипак огроман.

Према Заргарановом истраживању, раст овог сектора подстичу и пружаоци ових услуга који нису медицински радници.

Њихов удео у пружаоцима естетских услуга се од 2023. до 2025. године удвострочио - са 12 на 24,8 одсто.

Студија је такође показала да су третмани ботоксом били знатно доступнији у најсиромашнијим заједницама.

Концентрација пружалаца ових услуга била је више него шест пута већа у најсиромашнијим подручјима него у оним најбогатијим.

Али истовремено, људи у најсиромашнијим областима имали су мање приступа медицински квалификованим радницима.

А ове бројке отварају и шире питање: ако данас широм Велике Британије ради на десетине хиљада људи који обављају третмане козметичким инјекцијама, да ли би неко требало да буде задужен за њихов надзор?

Блажи приступ?

Према важећим британским законима, свако може законито да се обучи, купи производе за дермалне филере и понуди ове третмане.

Док лекаре, медицинске сестре и стоматологе надзиру њихова професионална регулаторна тела, овлашћена да истражују притужбе и изричу казне, за људе који нису медицински радници, а обављају естетске третмане не постоји одговарајуће регулаторно тело.

У Аустрији се третмани ботулинским токсином и дермалним филерима сматрају медицинским процедурама и углавном могу да их обављају само лекари.

У Француској је људима који нису медицински радници забрањено да обављају третмане козметичким инјекцијама.

Ендру Ранкин, извршни директор Заједничког савета за пружаоце естетских услуга (ЈЦЦП), каже да блажи приступ у УК одражава ширу регулаторну филозофију која традиционално даје предност слободи избора потрошача и економском расту.

„Наша филозофија подразумева инклузиван приступ привредним активностима, при чему влада настоји да пронађе равнотежу између заштите јавне безбедности и очувања иновативне и успешне економије", каже он.

Када је британска влада 2023. одржала јавну расправу о увођењу система лиценцирања у Енглеској, поједини учесници су упозорили да сваки нови пропис мора да буде сразмеран циљу који треба да постигне.

Иако је постојала широка подршка унапређењу безбедности, изражена је и забринутост због могућег утицаја на мала предузећа, која чине велики део овог сектора, као и због опасности да би престрога правила могла да ограниче избор потрошача или да део индустрије гурну на црно тржиште.

Међутим, Заргаран каже да садашње стање у Британији отежава људима да процене квалификације оних који пружају овакве услуге, да разумеју какву је обуку неко прошао и да знају коме могу да се обрате када естетски третман пође по злу.

„Ако сте здравствени радник, имали сте одређене врсте обуке које обухватају и кључна начела информисаног пристанка пацијента, правилног извођења захвата, постоперативног праћења, као и препознавања могућих компликација", додаје он.

Пре више од деценије, британска влада је наручила независну анализу индустрије естетских захвата после скандала са имплантима за груди француске компаније ПИП, када су хиљаде жена добиле имплантате од силикона који није био одобрен за медицинску употребу.

Анализа, коју је предводио тадашњи медицински директор Националне здравствене службе, професор сер Брус Кјоу, обухватила је шири сектор естетске медицине, међу којима су били дермални филери, ботокс и друге нехируршке процедуре.

У извештају је упозорено да људи који се подвргавају нехируршким естетским захватима немају „нимало већу заштиту и могућност правне заштите од некога ко купује хемијску оловку или четкицу за зубе", уз закључак:

„Сматрамо да дермални филери представљају кризу која само чека да се догоди".

У извештају је затражено увођење лиценци за пружаоце ових услуга, строжих захтева за стручну обуку и строже контроле ко сме да обавља естетске захвате.

После извештаја професора Кјоуа, влада је увела систем такозване добровољне саморегулације, механизма којим одређена професионална група сама дефинише етичка правила и стандарде и примењује их без законске принуде.

Основане су организације попут ЈЦЦП-а да би се утврдили професионални стандарди и подстакли пружаоци ових услуга да се упишу у званичне регистре.

Међутим, извршни директор ЈЦЦП-а Ендру Ранкин каже да такав приступ није дао резултате и да многи нису у систему добровољне саморегулације.

„Потцењен је број пружалаца ових услуга у систему саморегулације, који једноставно неће бити заинтересовани да испуне те стандарде".

Проблем спровођења прописа

Четири дана после убризгавања филера у задњицу у октобру 2023. године у клиници у Есексу, 28-годишња Луиз Молер из Болтона, града у традиционалној грофовији Великом Манчестеру, хитно је пребачена у болницу због сепсе.

Из Ургентног центра је позвала мајку Џенет Тејлор.

„Мама, мислим да ћу умрети", рекла јој је.

Да би спречили ширење сепсе по организму, хирурзи су морали да уклоне велике површине изумрлог ткива са њене леве половине задњице.

Џенет је полицији пријавила случај, као и човека који је извео захват, Рикија Сојера, озлоглашеног пружаоца естетских услуга који је обавио и нехируршко подизање задњице Џоани, после којег је добила сепсу.

Међутим, пошто је захват обављен у Есексу, а Луиз је живела у Великом Манчестеру, каже да јој је речено да ће случај бити прослеђен полицијској управи у тој грофовији.

Када је 2025. ББЦ Њуз затражио коментар од полиција у Великом Манчестеру и Есексу, обе службе навеле су да је за истрагу надлежна она друга.

ББЦ је поново контактирао полицију Великог Манчестера за потребе овог чланка, али нисмо добили одговор.

Полиција Есекса саопштила је да „разуме фрустрацију због овог случаја", али је поновила да је за њега одговорна полиција Великог Манчестера.

Ештон Колинс каже да случај Луиз Молер отркива да у спровођењу прописа постоји већи проблем.

„Људи претпостављају да постоји неко ко надзире ове пружаоце услуга и да они одговарају када нешто пође по злу", каже она.

„Али, врло често то једноставно није случај".

Док је Џенет покушавала да избори правду за њену ћерку, ја сам се претварала да желим естетски третман у привременој клиници у пословној згради на периферији Лондона, у којој је Рики Сојер и даље радио.

Сојер ми је понудио да ми убризга до литар филера, обезбедио је лекове који се издају искључиво на рецепт, иако рецепт није био издат, а затим је предложио и локалну анестезију без присуства лекара који би прописао анестетик.

Пластични хирург Далви Хумза, који је прегледао снимак, рекао је да је таква пракса „шокантна" и „веома опасна".

После објаве ББЦ-јевог истраживања о Сојеру у фебруару 2025, изречена му је судска забрана обављања ове делатности.

Недавно се поново нашао пред судом због наводног кршења те забране, али је ослобођен оптужби.

Током сведочења је рекао да је знао да су те процедуре опасне.

Иако Сојер сада не сме да пружа ове услуге нигде у Енглеској и Велсу, било је потребно неколико година да му се забрани рад.

Проблем не представљају само пружаоци ових услуга који нису лекари, већ и производи који такође нису довољно регулисани.

Последњих година је у више наврата изражена забринутост због незаконитих лекова и фалсификованих производа у овој делатности.

Тајна истрага ББЦ-ја 2025. године открила је да су медицинске сестре и фармацеути издавали ботокс без претходних личних консултација са пацијентима, иако професионалне смернице то изричито захтевају.

Надлежне институције су такође више пута упозоравале на присуство нерегистрованих и фалсификованих производа на тржишту Велике Британије.

Полиција Северне Ирске је 2023. године запленила више од 700.000 фалсификованих и нерегистрованих лекова, међу којима су били и препарати на бази ботокса.

Касније је током рације повезане са индустријом естетске медицине у Глазгову, полиција запленила дермалне филере, игле и препарате са ботулинским токсином у вредности од више хиљада фунти.

Активисти упозоравају да је спровођење прописа често подељено између локалних самоуправа, полиције, агенција за лекове и медицинска стредства и стручних тела, и да не постоји јединствена институција која је одговорна за целу област.

„Можете да уђете у козметички салон било где у земљи и да истог дана примите ботокс, а да претходно ниједном нисте имали одговарајући преглед код лекара који га прописује", каже Колинс.

„То не би смело да се догађа, али се дешава зато што је спровођење прописа веома слабо".

Стална одлагања

Још од 2013. све британске владе признају да је реформа неопходна, али се увођење свеобухватних прописа стално одлаже.

Важан корак начињен је доношењем Закона о здрављу и здравственој заштити 2022. године, који је министрима дао овлашћење да уведу систем лиценцирања за нехируршке естетске процедуре у Енглеској.

Министри су 2025. потврдили намеру да уведу такав систем.

Портпарол Министарства здравља и социјалне заштите изјавио је: „Ускоро ћемо одржати консултације о увођењу нових, строгих мера које ће обезбедити да најризичније захвате могу да обављају искључиво квалификовани здравствени радници".

Министарство наводи да се планира и систем лиценцирања за процедуре које се сматрају мање ризичним.

Шкотска је ове године усвојила закон којим ће само регистрованим клиникама бити дозвољено да обављају козметичке третмане, као што су убризгавање ботокса и дермалних филера.

Такође ће бити забрањено да се ове услуге прожају млађима од 18 година.

Портпарол шкотске владе изјавио је да се очекује да ће све ове мере ступити на снагу у септембру 2027. године, заједно са системом лиценцирања за мање ризичне процедуре који ће спроводити локалне власти.

Министарство здравља Северне Ирске саопштило је да „тренутно нема планове" за увођење обавезних прописа за нехируршке естетске процедуре нити за систем лиценцирања.

Ипак, наводи да предузима „одлучне мере" против незаконитог снабдевања, злоупотребе и рекламирања лекова попут ботокса.

Влада Велса саопштила је да прати примену обавезних система лиценцирања за акупунктуру, суву пункцију, пирсинг, електролизу, тетовирање, и полутрајну шминку, и да ће искуства у овим областима „послужити као основа за евентуално проширење система лиценцирања на друге процедуре".

Упркос помацима у Шкотској и Енглеској, потребно је још много посла пре него што било који систем лиценцирања постане потпуно оперативан.

Неопходно је усвојити додатне законе, израдити детаљне прописе и обезбедити локалним властима средства потребна за њихово спровођење.

У међувремену, министри у Енглеској наговестили су да ће најризичнији захвати имати приоритет у оквиру предложене „црвене категорије" естетских процедура.

Очекује се да ће та категорија обухватити нехируршко подизање задњице, затезање лица и третмане обликовања тела помоћу филера, којима се мења облик делова тела као што су стомак, бутине и задњица.

Ранкин каже да постоји широка сагласност да обављање појединих процедура „заиста треба да буде дозвољено само квалификованим стручњацима".

Присталице реформе се надају да ће предложени систем лиценциранаја захтевати издавање лиценци и пружаоцима ових услуга и просторима у којима се процедуре обављају.

Више од 10 година после објављивања извештаја професора Кјоуа који је упозорио да су дермални филери „криза која само чека да се догоди", активисти сматрају да проблем више није недостатак упозорења.

Чак и ако се уведу нови прописи, остаје изазов да се обезбеди доследно спровођење оних који већ постоје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk