Шећер из малина пронађен у међузвезданом свемиру

Научници су у свемиру пронашли тип шећера који може да се нађе у малини и у неким лосионима за сунчање.

Ово је први пут да је шећер пронађен у међузвезданом свемиру.

То је материја између звезда, сачињена од 99 одсто гаса и једног процента прашине.

Наша галаксија, Млечни пут, садржи више од 100 милијарди звезда, често раздвојених билионима километара овог међузвезданог медијума.

У неким хладним регионима званим молекуларни облаци, гас се сакупља у густе џепове који чине место рођења нових звезда.

Шећер еритрулоза је откривен близу средишта наше галаксије у џиновском молекуларном облаку званом Г+0.693−0.027.

Шећери су кључни састојак живота на Земљи, због чега фасцинирају научнике.

Истраживачи који стоје иза овог открића подозревају да је еритрулоза допринела првој биохемијској реакцији на Земљи пре више милијарди година, која је на крају довела до настанка живота.

Анализа далеке светлости

Еритрулозу је открио међународни тим истраживача помоћу два ултраосетљива радио телескопа лоцирана у Шпанији: Јебес 40м и ИРАМ 30м.

Тим је открио 12 сетова спектралних линија - које су као отисци прстију што могу да идентификују атоме или молекуле - који се поклапају са спектралним линијама еритрулозе.

Истраживање указује да постоји обиље молекула еритрулозе у том региону молекуларног облака.

Кључни састојак за живот

Шећери чине део структуралне „кичме“ нашег генетског кода.

Они су „Д“ у ДНК и „Р“ у РНК - два типа нуклеинских киселина који носе генетску информацију у живим ћелијама.

Шећери су кључни за научнике који проучавају пребиотску хемију - хемијске реакције које су се одвијале у раним данима Земље пре више милијарди година и омогућиле настанак живота.

И ту на сцену ступа еритрулоза - у типу шећера званом кетоза која садржи четири атома угљеника.

„Ми претпостављамо да је она могла да допринесе тим првим биохемијским реакцијама“, објашњава докторка Изаскун Хименез-Сера, астрохемичарка из Центра за астробиологију у Шпанији, која је предводила ово истраживање.

Чарлс Дарвин је славно спекулисао да је порекло живота на Земљи могло започети у „топлом језерцету“, где су хемијске реакције на крају довеле до сложенијих једињења и настанка живота.

„Ако је еритрулоза стигла у овој врсти топлог језера, врло лако би се преобратила у треозу“, објашњава Хименез-Сера.

Треоза је још један шећер са четири атома угљеника.

Он се налази у кичми једноставног типа нуклеинске киселине зване ТНК, за коју неки научници сумњају да је могла бити претеча РНК.

Како је настала еритрулоза?

„У астрохемији... традиционално смо мислили да су ови молекули настали из узастопности додавањем атома угљеника", каже Хименез-Сера.

И зато су истраживачи очекивали да нађу молекуле са три атома угљеника у истом региону молекуларног облака, али нису нашли ниједан.

Уместо тога, они мисле да се еритрулоза заправо формирала на зрнцима међузвездане прашине из молекула са два атома угљеника званих алдехиди и алкохоли.

Хименез-Сера то пореди са грађењем Лега.

Постоје разни начини на које можете да градите ваше блокове Лега од четири комада, објашњава она.

„Традиционално смо мислили да је најлакши начин за формирање ових молекула био коришћењем једне коцкице, а онда другим блоком од три коцкице“, каже она.

Али, неочекивано, истраживачи су открили да је врло вероватно да је овај молекул настао од по два блока од два коцкице.

Пре звезда и планета

Тим верује да је еритрулоза могла да се формира у међузвезданом свемиру пре него што је стигла до Земље на кометама и астероидима током Касног тешког бомбардовања - периода интензивне кише астероида и комета за коју се верује да се десила пре око четири милијарде година.

Штавише, други шећери као што су рибоза и глукоза пронађени су на астероидима као што је Бену, који се приближи Земљи сваких шест година и са ког је НАСА узела узорке.

Молекул налик шећеру са два атома угљеника звани гликолалдехид претходно је пронађен у међузвезданом свемиру, мада се то обично не сматра „правим“ шећером, који мора да има најмање три атома угљеника.

„Наш рад указује на то да свемир може да синтетише састојке који су могли бити корисни за покретање тих првих биохемијских реакција“, каже Хименез-Сера.

Ови налази сугеришу да шећери могу да се формирају „пре звезда и планета“ и истраживачица верује да то отвара могућност за проналажење ових шећера и у другим регионима галаксије.

„Мислим да та могућност веома обећава - што се тиче потраге за више ових шећера, као и повећања могућности настанка живота негде другде“, каже она.

Али ако нађете шећер, то не значи да сте нашли живот.

„Желимо да кажемо да шећери - зато што су толико кључни за живот... ако су доступни у другим младим планетарним системима, то би могло да повећа вероватноћу за настанак живота на сличан начин као што се то догодило овде на Земљи“, спекулише истраживачица.

„Зато је то толико важно.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk