Цене горива у Србији: Поскупели и бензин и дизел

На прсте једне руке могу да набројим колико сам пута напунила резервоар до чепа.

Најчешћа комуникација са пумпаџијом је: „Сипај ми бољи дизел за две хиљаде“.

Морам да признам, ретко кад гледам цену горива, јер ми ништа не значи, ауто ми је једноставно потребан.

Међутим, приметила сам да за исти новац, сваки пут све мање могу да пређем.

Често ми дође да питам на пумпи имамо ли ми Панчевци неки попуст, због Рафинерије нафте у нашем граду.

А онда се предомислим и провучем картицу. Док има - и горива и пара.

Услед рата у Украјини, Влада Србије је још у марту 2022. године посегла за недељним ограничавањем цена горива на пумпама.

Нови проблеми уследили су ове године, од почетка избијања ширег сукоба на Блиском истоку, јер су цене нафте скочиле, а свет је забринут због могуће веће енергетско-економске кризе.

Према ценовнику који ће важити до 24. јула, за литар евродизела у Србији треба издвојити 222 динара за литар, а бензина 198.

И дизел и бензин су поскупели за по два динара у односу на протеклу недељу.

Почетком априла, литар дизела је коштао је 214 динара, а бензина 189 динара.

Од 13. јула поново су смањене акцизе на гориво.

Та мера је, рекли су из Министарства финансија, донета да би се ублажило преливање на цене на пумпама, инфлација држала под контролом и заштитио стандард грађана,

Влада Србије повећала је 22. јуна износе акциза на деривате нафте за око 12,5 одсто, али је средином маја донела одлуку о привременом смањењу износа акциза.

Трећину потреба за горивом, Србија покрива увозом дизела и бензина.

Председник Србије Александар Вучић изнова уверава грађане да нема разлога за панику, али је раније рекао и да је ситуација из дана у дан све тежа.

Иако гужви на пумпама нема, цене нафтних деривата расту.

Тако је средином априла, када је овај текст првобитно писан, литар евродизела коштао 217 динара.

У Србији је регистровано 2,57 милиона путничких возила, а највише у региону Београда - око 744.000, подаци су Министарства унутрашњих послова за 2025.

Погледајте видео: ББЦ новинарка на бензинској пумпи после новог поскупљења

Србија већ годинама има најскупље гориво међу државама бивше Југославије.

Према подацима Међународне друмске транспортне уније (ИРУ), дизел у Србији годинама премашује цене у свим земљама региона.

Од земаља у окружењу бензин је скупљи само у Румунији, а најповољнији је у Северној Македонији, где је цена по литри 24 одсто нижа него у Србији.

За дизел је разлика још већа, па је у просеку литар овог горива у Србији скупљи за више од 30 процената него код њеног јужног суседа.

Дизел је тренутно најскупљи у Румунији, а најповољнији у Северној Македонији.

Како је у земљама бивше Југославије?

Цене горива, али и многих других производа, расту у Хрватској.

Према новим ценама, које се мењају на сваких 14 дана, литар обичног бензина (БМБ-95) кошта око 1,6 евра (187 динара), нешто бољег БМБ-100 око два евра (234 динара), а евродизела око 1,6 евра.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић правда раст цена неких производа директном повезаношћу са растом цена енергената, посебно нафтних деривата, узрокованих ратом на Блиском истоку, објавила је Хрватска радио-телевизија.

„Да се цене енергената нису мењале, стопа инфлације била би око три одсто.

„Ово је последица тог спољашњег шока и затварања Ормуског мореуза. Ове последице су видљиве у свим чланицама Европске уније", изјавио је премијер.

Према Евростату, највишу стопу инфлације у априлу у ЕУ имала је Бугарска (6,2 одсто), а потом Хрватска - 5,4 одсто.

Из Министарства енергетике и рударства Црне Горе рекли су 17. јула 2026. да поновна ескалација сукоба на Блиском истоку и ризик од даљих ограничења транспорта кроз Ормуски мореуз изазивају нови снажан раст цена нафте и нафтних деривата на светском тржишту.

Зако се, додају, у кратком року очекује наставак нестабилности и притиска на раст цена, посебно дизела.

Према ценама објављеним 15. јула, литар евродизела у Црној Гори кошта 1,67 евра, што је поскупљење од девет центи.

За литар бензина треба платити 1,65 евра.

Средином јула, у Босни и Херцеговини литар дизела је коштао 1,51 евро, цена бензина 98 је 1,56 евра, а бензина 95 - 1,42 евра.

После почетка америчко-израелских напада на Иран 28. фебруара и затварања Ормуског мореуза, кључног поморског пута за превоз нафте, Словенија је била прва држава чланица Европске уније (ЕУ) која је увела рационалнију потрошњу горива.

Због раста цена горива, Словенија се на почетку блискоисточног сукоба суочила са такозваним „горивним туризмом“, јер су возачи из суседних земаља, посебно Аустрије, користили предности нижих цена у Словенији.

Словеначка влада је потом увела ограничења за куповину горива, али је уредба укинута крајем марта.

Ко за плату точи највише?

Од просечне плате највише бензина могу да купе Словенци, који могу да сипају више од хиљаду литара овог горива.

И код дизела Словенци су у најповољнијој ситуацији, јер за просечну плату од око 1.650 евра, могу да купе нешто више од хиљаду литара.

Србија је у средини.

Просечна плата у јануару ове године била је нешто више од 1.000 евра, па би могло да се купи 630 литара бензина.

У односу на Словенију, становници Србије са просечном платом могу да сипају упола мање дизела, око 550 литара.

Становници Хрватске могу да наточе скоро 940 литара дизела, за просечну плату од 1.511 евро.

Однос просечне плате и бензина најлошији је у Румунији.

Они за просечни лични доходак могу да сипају тек 600 литара бензина.

Када је реч о дизелу, најгора ситуација је у Босни и Херцеговини.

Иако је дизел у БиХ јефтинији него у Румунији, Словенији или Хрватској, ниже просечне плате утичу на то да становници у БиХ могу да наточе нешто мање од 500 литара.

Пар-непар или ко данас сме да вози

Систем пар-непар био је на снази у бившој Југославији 1979. године за време светске кризе са нафтом.

Проблем недостака горива тад се решавао тако што су понедељком, средом и петком могла да се возе само кола чија се регистрација завршавала парним бројем.

Другим данима су возили они који су имали аутомобиле са таблицама које су на крају имале непаран број.

Погледајте и овај видео: Зашто су нам потребне различите врсте нафте

Упозорења из света

Док се води америчко-израелски рат против Ирана, свет је месецима забринут због ограничења снабдевања нафтом и нафтним дериватима, а самим тим и растом цена енергената.

Кључ је у Ормуског мореузу, уском морском каналу, кроз који пролази петина светске нафте и течног природног гаса.

Иран и даље контролише Ормуски мореуз, а Америка настоји да га примора да га отвори.

Ако цена нафте достигне 150 долара по барелу, то ц́е изазвати глобалну рецесију, рекао је раније шеф америчког финансијског гиганта Блекрок за ББЦ.

Лари Финк, који води највец́у светску компанију за управљање имовином, рекао је да ће високе цене нафте имати „дубоке последице“ на светску привреду.

Блекрок је финансијски колос, који контролише имовину вредну 14 билиона долара и један је од највец́их инвеститора у многим светским компанијама.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је тешко предвидети последице сукоба на Блиском истоку, али да се њихов могући утицај већ упоређује са последицама пандемије ковида-19.

Сукоб наноси значајну штету међународној логистици, производњи и снабдевачким ланцима и истовремено ставља под снажан притисак фирме у многим секторима, посебно метала и вештачког ђубрива, рекао је Путин раније ове године.

Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију, упозорио је раније да би рат на Блиском истоку могао да изазове енергетску кризу гору од оне из 1970-их и упоредиву са почетним утицајима руске инвазије на Украјину 2022.

„Многи од нас се сец́ају две узастопне кризе у снабдевању нафтом 1970-их... у то време, у свакој од криза, свет је губио око пет милиона барела дневно, обе заједно, 10 милиона барела дневно“, рекао је Бирол.

„До данас смо губили 11 милиона барела дневно, дакле више него два велика нафтна шока заједно.“

Ниједна земља, наставио је, „нец́е бити имуна“ на последице кризе на снабдевање енергентима, јер су и даље погођени превоз нафте и течног природног гаса кроз Ормуски мореуз.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk