Избори на Косову: Ни коначни резултати не доносе решење за кризу

Политички Гордијев чвор на Косову, по свему судећи, неће решити ни трећи парламентарни избори за мање од 16 месеци.

Странка Самоопредељење Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, освојила је већину гласова на ванредним изборима 7. јуна, показују коначни подаци Централне изборне комисије.

Куртијева странка је освојила око 47 одсто гласова, што јој доноси 53 од 120 посланичких места, колико има Скупштина.

У претходном сазиву, Самоопредељење је имало 57 мандата и, уз подршку осам посланика из невећинских заједница, формирало је парламентарну већину и Владу.

Тежи задатак је избор новог председника - због чега се и ишло на гласање 7. јуна.

Да би изабрали шефа државе, који нема превелика овлашћења, према Уставу је потребно више од 80 гласова посланика у Скупштини.

„Устав Косова је направљен за друштво које је много више освешћено, попут финског, а не балканског.

„Раније није било проблема, јер је интервенисала америчка администрација, али су они сада одлучили да се више не мешају у унутрашња питања Косова и не верујем да ће се то променити", каже Неџмедин Спахиу, професор на Факултету политичких наука у Приштини, за ББЦ на српском.

Аљбин Курти раније је позвао Демократски савез Косова и Демократску партију Косова да постигну договор око избора председника, а у данима после избора поновио је да је његова странка „спремна на сарадњу".

Демократска партија Косова (ПДК), на чијем је челу био Хашим Тачи коме се суди у Хагу за ратне злочине, освојила је 19,4 одсто гласова и 22 посланичка места.

Договор са ПДК, уз подршку несрпских мањина, омогућио би Самоопредељењу потребних 85 гласова за избор председника у парламенту, пише Коха.

Међутим, представник ПДК-а Артан Бехрами изразио је сумњу у коначне резултате гласања, који су добијени после пребројавања гласова из дијаспоре.

Због пријава о наводно отвореним, сумњивим ковертама, Бехрами је затражио тужилачку истрагу, пренела је Коха.

Према првим, прелиминарним резултатима, објављеним дан после избора, Самоопредељење је имало 43 одсто гласова.

Када су, међутим, пребројани и гласови из дијаспоре, која махом подржава Куртија, тај проценат је повећан за четири процента.

Међу осталим опозиционим странака, после ПДК, највише гласова освојио је Демократски савез Косова, ЛДК, чији је оснивач био Ибрахим Ругова, - 16,7 одсто гласова и имаће 18 посланика.

Алијанса за будућност Косова (ААК), још једног бившег команданта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја, има око 6,7 одсто гласова, односно седам посланичких мандата.

Подршка Куртијевом Самоопредељењу је у опадању у односу на изборе 28. децембра прошле године, када је ова партија имала 51 одсто подршке.

На Косову, које је прогласило независност 2008, што Србија не признаје, ово су били четврти избори у последњих 16 месеци, рачунајући и два круга локалних избора.

Излазак из кризе и промена Устава

Више од годину дана Косово је у замрзнутом стању, без договора кључних политичких актера.

Једина могућност за изласка из кризе је сазревање политичке класе, каже Спахиу.

Све балканске земље бирају председника непосредним гласањем - једино Косово и Албанија ово питање решавају у парламенту, објашњава.

Међутим, док је у Албанији потребна проста већина у парламенту, на Косову је потребно да гласају две трећине посланика, додаје.

Спахиу тврди да би за Косово било најкорисније да се промени постојећи Устав и захтев да најмање две трећине посланика мора да гласа за избор новог председника.

У ситуацији када политичке странке не могу да се договоре, овај услов постаје непремостива препрека.

Али да би се променио највиши акт, потребно је зелено светло из Београда.

„За промену Устава потребни су гласови две трећине свих посланика, али и да међу њима буду две трећине посланика мањина.

„То значи да би за промену Устава морало да гласа најмање четворо српских посланика", каже.

Гласови српске мањине су обично контролисани из Србије, тако да без сагласности Београда не може да се промени Устав, додаје.

Када је власт последњи пут покушала да промени Устав, подсећа, српска заједница је подршку условила добијањем места потпредседника Косова.

Косово тренутно нема потпредседника, већ само председника.

„Промена Устава би била корисна и за српску заједницу, јер није у интересу Срба да Косово буде у сталној кризи. У свакој кризи мањине највише испаштају.

„Ако би се председник бирао непосредно, могао би да тражи гласове и у српским срединама."

Уставне промене би могле да подразумевају увођење и позитивних и негативних гласова, тако да сваки бирач може да једном кандидату да позитиван глас, а другом негативан, што би се збрајало, сматра професор.

„Негативни гласови би спречили да за председника буде изабран политичар популиста који инсистира на национализму", закључује.

Српска листа добила девет мандата

Српска листа, једна од три странке српске заједнице која је учествовала на изборима, и која има подршку власти у Београду, освојила је око 5,4 одсто гласова (око 44.000), подаци су ЦИК-а.

То јој доноси девет мандата.

Странке националних мањина имају загарантованих 20 места у Скупштини Косова, а од тога српској заједници припада 10 посланичких мандата.

Члан Председништва Српске листе Игор Симић рекао је за ТВ Пинк да је та странка у срединама у којима Срби чине већину освојила свих 10 мандата, али да се резултати поново „намештају" за Ненада Рашића како би им „украо" један мандат у парламенту.

Српска листа је годинама најјачи политички представник Срба на Косову.

Али Ненад Рашић, који преводи странку „За слободу, правду и опстанак" готово по правилу успева да освоји један посланички мандат загарантован Србима у косовској скупштини.

Рашић је у три наврата био министар у косовским владама - два пута у Куртијевом кабинету.

Председник Српске листе Златан Елек описао је резултат као „фантастичан" после објављивања првих података.

Ненад Рашић освојио 5.446 гласа у српским срединама, што је више него у децембру, када је добио 4.083 гласова.

Курти и Османи: Од савезника до ривала

Минулих годину и по дана које су 'појели скакавци', политичке прилике на Косову обележили су сукобом бивших савезника, премијера Куртија и досадашње председнице Вјосе Османи, застој у разговорима са Србијом, препреке на путу ка Европској унији (ЕУ) и одлука америчке администрације да замрзне стратешки дијалог са Приштином.

Османи је раније имала подршку Куртија када је 2021. изабрана за председницу у косовском парламенту.

Данас су политички супарници.

Када је мандат Вјосе Османи истекао почетком ове године, Курти је није подржао за други мандат.

Курти је предложио кандидате из његове странке Vetëvendosje (Самоопредељење), али опозиција није дала подршку тим кандидатима.

Превремени парламентарни избори, трећи у мање од 16 месеци, расписани су пошто Скупштина Косова у априлу други пут није успела да изабере новог председника Косова.

Османи је учествовала на парламентарним изборима као кандидаткиња њене бивше странке - Демократског савеза Косова (ЛДК).

Куртијева странка победила је на неколико избора од 2021, а на последњим, 28. децембра добила је 51 одсто гласова, односно око 30 процената више од најближег супарника, Демократске странке Косова (ПДК).

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.