‘Свако се плаши да умре’: Украјинци се насиљем бране од мобилизације

Васил Крупич зна како је ратовати за Украјину.

Артиљерац описује застрашујуће сцене битака у источном Донбасу, где се понекад молио и плакао и успео да преживи кланицу коју су приређивале руске снаге.

Али у децембру 2025, Крупича, који је био у резервном саставу, напали су сународници док је трагао за новим регрутима за украјинску војску.

Двојица мушкараца су се оглушила о његов захтев да му покажу документа и побегли су, прича Васил.

Када је са патролом почео да их јури, Крупича су гадно премлатили пајсером и шест недеља се лечио у болници.

„Сломио ми је ребро, лежао сам тамо и нисам могао да дишем", присетио се у недавном интервјуу.

„За шта смо се борили, ако војнике сада овако пребијају?", пита се.

Пораст насиља

Овакви напади сада су „уобичајени" и представљају „велики проблем" пошто Украјина све теже мобилише мушкарце за рат у петој, исцрпљујућој години, каже украјински Војни омбудсман.

Овде људи о томе не желе да причају, плашећи се да ће подстаћи руску пропаганду.

Али најновији извештај Националне полицијске службе показује да је било више од 600 напада на регрутне тимове досад, уз упозорење да агресија према њима постаје „све већа претња".

Први велики аларм се упалио у априлу, када је неколико људи који су спроводили мобилизацију избодено, а један од њих је умро.

Затим је у јулу 2026. у Лавову, граду на крајњем западу Украјине, око 200 демонстраната окружило службенике који су покушавали да приведу мушкарца који се сумњичио да је избегао мобилизацију.

Том приликом су окупљени и преврнули службено возило.

Побуна је стигла до насловних страна, а председник Владимир Зеленски је осудио насиље над војницима.

Његова каснија контроверзна одлука да разреши министра одбране Михајла Федорова, са којим је имао несугласице због карактера и визије Украјине, значила је да ће се привремено обуставити напори да се криза реши.

Али бес и насиље који су експлодирали у Лавову указују да постоји хитна потреба за тим.

'Убацивање у аутобус'

Разлози због којих људи не желе у војску су различити: од страха од борби на фронту, јер сада сви знају макар некога ко је тамо рањен или погинуо, до одбијања да се пријаве за одлазак у рат којем се крај не назире.

Једини период када је ентузијазам био у порасту био је крај 2023. године, када је Украјина спровела контраофанзиву како би повратила делове територије на југоистоку земље.

То није потрајало дуго.

Затим је почела фаза „бруталне мобилизације", како је назива украјински посланик Александар Гончаренко.

То сматра разлогом побуне.

„Ови војници лове људе на улицама и понекад користе врло насилне методе.

„Насиље рађа насиље. То је велики проблем и постаће још горе", сматра.

Војни аналитичар Иван Ступак сагласан је са тим ставом.

„Почели смо да се мучимо са мањком људи на бојном пољу и константним губицима.

„Украјинска врховна команда морала је да попуни те губитке, па су почели да трпају људе у аутобусе", каже Ступак.

Овај израз Украјинци користе да опишу мобилне патроле које мушкарце убацују у аутобусе и одвозе их да служе у војсци.

„Када им треба још 5.000 мушкараца, они почну да их хватају - ако их одбију, избијају уличне туче", описује.

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

Прича једног професора

За сваку причу о нападу на регрутере постоје сведочења да су и они сами били насилни.

Прошле године је поднето 6.000 пријава украјинском комесару за људска права, што је двоструко више него у 2024.

У њима има тврдњи о злостављању и незаконитом привођењу, као и о лошим условима у регрутним центрима.

Кирило Огдањски и данас побесни када прича о томе шта му се десило у Дњепру током новембра.

Као универзитетски професор изузет је од мобилизације, али му је на улици пришао мушкарац у цивилној одећи, желећи да провери да ли избегава служење у војсци.

Једно од правила за такве патроле јесте да морају да се обављају у пратњи полиције, па је Огдањски одбио да се легитимише.

После тога су га напали.

„Један од њих ми је избио телефон из руке, а друга двојица су ме са леђа угурала у аутобус.

„Када сам питао шта се дешава, један од њих је почео да ме удара у главу. Ударио ме је у нос неколико пута", испричао ми је Огдањски.

Сећа се да су му претили да ће га послати директно на линију фронта.

„Рекао је 'могу да позовем команданта и идеш у Покровск'", додаје професор.

Уместо тога, професор је био две недеље у болници са сумњом на повреду врата и два велика, црно-љубичаста подлива испод очију.

Поднео је званичну тужбу, али је оклевао да о томе јавно говори, јер је свестан да би такве ствари могле да утичу на имиџ Украјине усред рата.

„Руска пропаганда користи овакве ствари врло активно. Али, проблем постоји", сматра Огдањски.

„Ако сви ћутимо, зашто би се зауставило?

„Разумем проблем у вези са мобилизацијом, али ниједан званичник нема право овако да се понаша", додаје.

Василова прича

Васил Крупич је искусио ужасе рата.

На самом почетку био је добровољац и преживео је најтеже битке.

Поносан је на то што служи, на врату има тетоважу на којој пише „слава украјинској војсци", али има и ноћне море.

Када је возило у којем је био погодио пројектил из дрона, тешко је рањен, али је успео да одвуче једног саборца на безбедно.

Двојицу других није и гледао је како умиру у пламену.

Када данас говори о порасту насиља над регрутерима, речи му имају призвук бола.

Не ради се само о томе што је сам искусио током напада док је вршио мобилизацију, јер је тај случај пред судом.

Разлог за огорченост је и јаз између онога што је он издржао и тога што људи сада чине све како би избегли да им се то деси.

„Обављамо нашу дужност. Боримо се, бранимо наше људе, а они сада нас нападају", каже Васил.

Питам га шта би могло да мотивише људе, а да није присилна мобилизација.

Крупич помиње повећање плата, па слеже раменима.

„Не може да се уради другачије, не може. Наше момке мора неко да замени. Али нема добровољаца.

„Сви се плаше да умру", додаје.

Погледајте видео: Емотивни сусрет после четири године - сестре и брат из Украјине поново на окупу

Како даље?

Михаило Федоров је шест месеци био министар одбране и почео је да уводи промене како би се одговорило на ову кризу.

Неким потезима покушао је да учини војну службу привлачнијом: увео је уговоре за нове регруте са јасно одређеним роком службе, уз опцију одлагања даље службе, као и веће плате, посебно за војнике на ризичним позицијама.

Али то је био тек почетак и дубља промена система мобилизације била је на његовој агенди, али је онда разрешен.

Један од предлога је да регрутерске патроле спроводи полиција, јер су полицајци мање лично уплетени у ову тематику од војника.

Говорило се и о адекватној обуци за војнике, као и о психолошком прегледу.

Украјина отворено признаје да има проблем у вези са мобилизацијом, што је новост.

Али сада има само министра одбране у техничком мандату и још нема решење.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk