Више од 500 Рохинџи избеглица нестало на мору: Шта се десило

Два чамца са, како се процењује, 530 Рохинџа тражилаца азила напустила су државу Ракајн у Мјанмару 29. јуна и од тада се ништа није чуло о њима.

Нестало је људи који би попунили цео џамбо џет авион.

Велика је вероватноћа да су се оба пловила преврнула.

Монсун је почео, море се узбуркало, а чамци - обично стари рибарски, преуређени да превезу што више људи - једва су способни за пловидбу са непоузданим моторима.

Врло је вероватно и да је било мало или није било преживелих.

Половина су можда биле жене и деца. Али никада нец́емо са сигурношц́у знати.

Ракајн је у ратном стању вец́ дуги низ година, а побуњеничка Араканска војска је протерала војску Мјанмара из вец́ег дела и држи у опсади његово последње упориште у главном граду државе Ситве, до којег се може доћи само ваздухом и морем.

Војска је прекинула скоро све телекомуникације.

Крис Лева, која води Аракан пројекат и залаже се за побољшање ситуације Рохинџа, покушава да склопи коцкице шта се догодило са два чамца.

Ово је веома тежак задатак.

Више нема начина да ступи у контакт са неким у Ситвеу, нити у Син Тет Мау, селу под контролом Араканске војске одакле су чамци кренули.

Али преко низа других контаката, у комбинацији са делиц́има информација, она је уверена да су оба чамца кренула 29. јуна, један ујутру, а други касније тог дана.

Каже да су се упутили ка јужној обали Мјанмара, да искрцају људе.

Одатле би били превезени друмом, преко транзитних кампова у шуми, кроз Тајланд до малезијске границе.

Породице обично очекују вести од њих у року од седам до 10 дана.

Али скоро три недеље касније, нису чули ништа.

Власти Бангладеша су пронашле тело једне жене, које је море избацило на површину.

Између делте Иравади и обале државе Мон, рибари су пронашли још неколико тела, девет дана касније.

Крис Лева сматра да све ово указује да су се чамци преврнули, један неколико сати пошто су напустили Син Тет Мав, а други после неколико дана пловидбе југоисточно.

Више од милион Рохинџа живи у пренасељеним камповима на југу Бангладеша, где помоћ све ређе стиже, готово да нема посла, а организоване криминалне банде слободно делују.

Није им дозвољено да оду.

Погледајте видео: Бивша лидерка Мјанмара и добитница Нобелове награде за мир оптужена за геноцид над Рохинџама

Процењује се да је око 600.000 Рохинџа остало у држави Ракајн, од чега је четвртина затворена у нехуманим камповима за интерно расељена лица (ИДП), док остали преживљавају у несигурним заједницама које су се нашле између зарац́ених страна.

Војна хунта их присилно регрутује.

Арканска војска, коју подржава етничко становништво Ракајна, не верује Рохинџама и оптужена је за озбиљна кршења људских права над њима.

Са тако страшним изгледима, једина нада Рохинџа је да се ослободе у другој земљи.

Због 200.000 Рохинџи који вец́ живе у Малезији, ова држава им је најпривлачнија дестинација.

Ово је створило уносну пословну прилику за кријумчаре људи, чије су мреже сада у Бангладешу, Мјанмару, Тајланду, Малезији и Индонезији.

Пословни модел је једноставан: спаковати што више људи у чамце, пронац́и најбољи начин да их пребаце у Малезију скривајући се од власти и осигурати да њихове породице плате накнаду од 3.000 долара.

Они чије породице не плате бивају притворени и претучени, или, још горе, шаљу им видео снимке њихове патње како би убедили рођаке да уплате потребну накнаду.

Током година, руте су се мењале, али бруталност ове трговине људима није.

Још 2015, тајландска влада, посрамљена лошом репутацијом у трговини људима, почела је да блокира путне руте које користе кријумчари и затвара примитивне транзитне кампове у мочварама и плантажама каучука где су трговци људима држали заробљенике док се не изврше довољне уплате.

Откриц́е масовних гробница у овим камповима убрзало је тајландске акције.

Многи чамци који су се те године кретали ка југу од границе Мјанмара и Бангладеша променили су трасе и одлазили ка Ац́еху у Индонезији, чије су рибарске заједнице у почетку дочекивале ове прогоњене муслимане.

Међутим, више нису добродошли, а у Индонезији је било и неких непријатељских кампања на друштвеним мрежама усмерених против Рохинџи.

Малезији је и даље веома тешко директно приступити морем.

Малезијска морнарица је ефикасна у њиховом пресретању и врац́ању на отворено море, а локалне рибарске заједнице нису од помоц́и.

Уместо тога, каже Лева, кријумчари су се вратили Тајланду као главној транзитној рути.

Вец́и бродови преузимају Рохинџе код обала Ракајна или Текнафа у Бангладешу, никада се не задржавајуц́и дуго како би избегли власти у обе земље.

Ових дана имају сателитске телефоне и комуницирају са тимовима за кријумчарење у Тајланду или Индонезији како би платили локалним рибарима да одведу Рохинџе до плажа јужног Тајланда или источне Суматре, одакле се, после пуне уплате, могу дискретно пребацити у Малезију.

Неки се искрцају на јужној обали Мјанмара, одакле се превозе до Тајланда, преко копнених граничних прелаза, а затим друмом до малезијске границе.

Али пошто су сви копнени путеви пресечени од Ракајна до остатка Мјанмара, њихово бекство увек мора почети опасним морским путовањем.

Крис Лева сматра да је најмање 10.000 Рохинџи напустило Мјанмар и Бангладеш бродовима од септембра прошле године.

Ово је знатно више него претходних година, готово сигурно због неподношљивих услова у којима живе и у Ракајну и у Бангладешу.

Уједињене нације су позвале на успостављање безбеднијих рута за одлазак Рохинџи.

Али ниједна земља у овом региону не жели да их прими, а до сада ниједна влада није била спремна да им олакша путовање.

Погледајте видео: Како ће 'срећна' Рохинџа беба избеглица преживети у будућности

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk