You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Мојих пет утисака о Светском првенству у фудбалу
- Аутор, Предраг Вујић
- Функција, ББЦ новинар
- Објављено
- Време читања: 12 мин
Задовољство, фудбалска/спортска правда - и умор.
Ово су моји лични утисци о тек завршеном, никад већем Светском првенству, са чак 48 репрезентација, ко је било једно од најнеобичнијих у скоро стогодишњој историји.
Задовољство јер је непостојећа спортска редакција ББЦ-ја на српском урадила велики посао.
Фудбалска/спортска правда јер је на крају победио најбољи - Шпанија.
Умор јер је било напорно испратити више од 100 утакмица, гледати их у не баш 'нормалним' терминима (зар не видиш да ми се очи склапајууу...) и ујутру доћи на посао и радити све остало.
Мундијал је почео клај-клај, није се осећала 'она' атмосфера када се игра светско првенство када све стаје и када је фудбал заиста краљ спортова (неки би рекли и живота).
Јесте, било је мењаже сличица, јесте да су се гледали преноси утакмица, али и ако се прескочи нека - није драма.
Тога раније није било или је било у знатно мањој мери.
Али како се Мундијал ближио крају, поготово од почетка нокаут фазе, пробудило се оно узбуђење, ишчекивање, напетост, а биле су ми симпатичне ББЦ новинарке које су мене и друге колеге питале за мишљење:
„Шта да одиграм? На кога да се кладим? Ко ће да победи?".
Нисам им много помогао.
Да почнем подвлачење црте оним због чега се и организује Светско првенство - фудбалом.
1) О фудбалу, играма, акцијама
Као и увек, било је и лошијих, али и добрих утакмица, и спектакуларних.
Одмах ћу у главу.
- Најбоља утакмица
Немам дилему, то је дуел Аргентине и Египта у осмини финала.
Не подносим кад не погледам неку утакмицу, а онда следећег дана видим резултат 4:3 или 5:4.
Ову сам, срећом, гледао од почетка до краја. Нетремице.
Свега је ту било, узбуђења, шанси, преокрета...
Продор Хаисема Хасана поред аут-линије за непризнат гол Египта за 2:0, по мени, једна од најбољих минијатура коју смо видели на турниру.
И теледириговано додавање Мухамеда Салаха.
Целу акцију Египта погледајте ОВДЕ.
Осим те, у ранг најузбудљивијих спадају и Аргентина - Зеленортска Острва, али пре свега Енглеска - Аргентина, чудесних пола сата 'гаучоса' и магија Лионела Месија за победоносни гол када је у трепавицу погодио једног од најнижег у шеснастерцу, Лаутара Мартинеза, у 'мору' енглеских кула.
- Најзабавнија утакмица
Фудбал у основи јесте забава, па сам ову категорију измислио.
Свакако да је најзабавнији меч био Енглеска - Француска за треће место.
Иако улог јесте био медаља, више је то био ревијални меч, готово да се играло без одбрана, постигнуто је 10 голова, а могло је бар још пет.
- Најлепши гол
Немам дилему: био је то онај спектакуларни ударац фудбалера Зеленортских Острва Сиднија Лопеса Кабрала за 2:2 у утакмици против Аргентине.
И он и остали саиграчи ухватили су се за главе у неверици. И ја сам.
Гол погледајте ОВДЕ.
- Најбоља тактика
Утакмица Шпаније против Француске у полуфиналу.
Везни ред Шпаније, пре свих Родри и Фабијан Руиз су закључали све, били су свуда у сваком тренутку, само што нису узели кључеве стадиона и затворили га када је и последњи гледалац изашао.
Био сам у чуду како су се Французи од разгоропађених петлова до тада на турниру, претворили у тек излегле птиће.
Генијална тактика Луиса Де Ла Фуентеа, који је одржао час Дидијеу Дешану.
Како је Де Ла Фуенте направио фудбалску машину прочитајте у ОВОМ ТЕКСТУ.
- Најдосаднија утакмица
За мене нема досадне, тако да је одаберите сами.
Одигране су 104 утакмице, сигурно ћете пронаћи неку током које сте вртели канале, па сте се враћали или сте једва чекали паузу за освежење да погледате рекламе.
Погледајте видео: Шта кажу навијачи - најбољи или најгори Мундијал
2) ФИФА, Инфантино и Трамп
Неко би челницима Међународне фудбалске федерације (ФИФА) требало да стане на пут, јер су постали јачи и од... ванземаљаца.
Разумем да је фудбал одавно постао бизнис, али аман људи, зауставите се.
Фудбал је почео као игра сиромашнијих слојева друштва, као забава, романтика.
Нисте ви у центру пажње, него они који играју и они који воле то да гледају.
Формат од 48 репрезентација учесница је можда превелик, али је много важније што су играчи морали да за неколико дана прелазе велике удаљености.
Узмимо, на пример, репрезентацију Босне и Херцеговине (БиХ).
У групној фази играли су прво у Торонту у Канади, па у два америчка града: Сијетлу и Лос Анђелесу.
За неколико дана су прешли више од 5.000 километара (груба процена), а додајмо на то различите временске услове, терене, период прилагођавања...
Или енглески тим који је почео првенство у Даласу, па играо у Бостону, онда су ишли у Њу Џерси/Њујорк, па у нокаут фази 'скокнули' до Мексика и надморске висине од 2.000 метара, па назад у Америку, у Мајами, Атланту и на крају се враћају на Флориду, у Мајами.
Погледајте видео: Да ли гледање Мундијала лоше утиче на здравље
На страну километража и напорна путовања, као велика мрља остаје позив америчког председника Доналда Трампа челнику Светске куће фудбала Ђанију Инфантину да поништи црвени картон фудбалеру САД-а.
'Знаш, Ђани, буразеру, учинио сам ти, учини и ти мени, важи?'.
Карикирам, али можда и нисам далеко од тога како је звучао тај разговор.
Дакле, ФИФА има правила која сама брутално прекрши и онда тражи од других да поштују те исте прописе.
Али много пре тог позива, ФИФА се обрукала.
Оно што се дешавало фудбалској репрезентацији Ирана, а потом и сомалијском судији који је враћен са аеродрома у Америци, требало је да буде позив свим националним савезима да се повуку и кажу: 'Ево, играјте сами, по вашим правилима, ту неку вашу игру'.
3) Вољени аутсајдери и парагвајски 'боксери'
У људској је природи да се стане уз слабије, да се буде на њиховој страни.
Колико сте само пута гледали неки филм, рецимо „Господара прстенова", и навијате да се Гандалф и дружина, иако бројчано слабија, одупру силама зла?
Нормално је да смо сви били уз Демократску Републику Конго против Енглеске или за Сенегал против Белгије, што сматрам једним од најшокантнијих исхода на овом турниру.
Водиш 2:0 до 86. минута и изгубиш. Невероватно.
Двојица играча који су на мене оставили најјачи утисак су, занимљиво, бекови.
Осим поменутог Египћанина Хасана, за око ми је запао и леви бек Обале Слоноваче Гилејн Конан или што би бивши судија Рака Ђуровић рекао 'играч у наранџастој опреми са бројем 3', играо је изванредно.
Јесте да Конан има 30 година, што ће рећи да је већ познато име у свету фудбала, али светско првенство и јесте прилика да те 'осветле рефлектори'.
Штета је што није имао још неког у тиму да га испрати, али ако после Мундијала не буде потписао за неки јачи клуб од његовог садашњег, португалског Жила Висентеа - искрено ћу бити шокиран.
А и скаути овдашњих клубова би могли да се заинтересују.
Ионако је српски фудбал у дефициту са бековима.
Курасао и Зеленортска Острва. Каква егзотика!
Има ли некога на овој планети да није био уз ове две репрезентације, посебно уз афричке Острвљане који су дали и душу и тело, али и најлепши гол на турниру (против Аргентине)?
Свака част, момци.
Не знам када ће нека афричка репрезентација догурати до финала Мундијала и освојити га, али није далеко.
Требало би мало да пораде на концентрацији у завршници, мирноћи, али нека наставе да се играју фудбала.
Дошли смо до тамне стране међу аутсајдерима.
Фудбалери Парагваја успели су оно у чему, чини ми се, нико никад није - да неко ко је проглашен за тим без много шанси, а самим тим фаворит код публике, постане један од најомраженијих.
За онако прљаве стартове против Француза неко је морао да буде кажњен дужим одсуствовањем из фудбала.
А најлуђе од свега је што нико од играча Парагваја није добио ни усмену опомену, а камоли жути.
Тако стигосмо до још једног утиска - суђење.
4) Коса, сајла, ВАР: Реч, две о суђењу
Подељена су ми осећања о видео технологији (ВАР).
Да, успорава игру, 'убија душу фудбалу', како су рекли Хрвати, много је дилема кад се оглашава, кад не, зашто се оглашава или не, али у неким ситуацијама је била врло корисна.
Рецимо, у поменутој утакмици Француска - Парагвај када судија, иако је био њему испред носа, није видео очигледан фаул за пенал, него га је свирао тек пошто је реаговао ВАР.
О спорним одлукама, поготово у утакмицама Португал - Хрватска, Аргентина - Египат и Норвешка - Енглеска, толико тога је написано да не морам да делим накнадну памет.
За Пјерлуиђија Колину, једног од најбољих арбитара свих времена, а сада шефа судијске организације у ФИФА, ничег спорног није било ни на утакмици Норвешка - Енглеска ни у дуелу Португал - Хрватска.
„Постоји осцилација када додирне главу хрватског нападача, па равна линија и нова осцилација када лопта додирне леђа португалског дефанзивца.
„Систем не детектује контакт са косом, већ са главом“, сматра Колина да хрватски фудбалер Игор Матановић није додирнуо лопту само косом, већ и теменом.
Погледајте видео о лопти Трионди и сензору у њој
Ипак, поред длаке која је одлучила меч Португал - Хрватска и сајле над тереном у мечу Норвешка - Енглеска, за мене је најспорнија одлука био непризнат гол Египта за 2:0.
Да, био је фаул над Лисандром Мартинезом код шеснестерца Египта, али чекајте: да ли треба да премотамо утакмицу уназад 20 минута да бисмо видели да није био неки споран тренутак?
Неко ће рећи: „Да је ВАР постојао пре 40 година, гол Дијега Марадоне или 'Божје руке' не би био признат".
А ја на то одговарам: „Али ВАР тада није постојао и крај дискусије, помирите се са тим".
5) Навијачи: Луди Аргентинци, норвешко веслање и испуњено обећање Вејна Рунија
Ако изузмемо оно одбројавање пред почетак сваке утакмице и полувремена - не, никад нећу пристати на НБА атмосферу - било је врло занимљиво и бучно на трибинама, и око њих.
Заговорник сам идеје да Аргентинци увек имају загарантовано место на светским првенствима без квалификација.
Онакву атмосферу какву они праве, то не може нико.
Таква залуђеност, фанатизам, страст, емоција, испуштање душе на сваку пропуштену шансу и бука до свемира кад се да гол - волели их или не, они јесу нешто посебно, неизбежан зачин на светским првенствима.
Да не буде забуне - сагласан сам са свима који сматрају да Аргентинци играју 'прљаво' (није нека новост, зар не?) и да некад не умеју спортски да поднесу пораз, па ни кад их противник надигра, као Шпанија.
Норвежани су одушевили оним њиховим веслањем и давањем ритма узвицима 'ро-ро'.
На крају су сви веслали, па и легендарни енглески фудбалер Вејн Руни, сада коментатор ББЦ-ја.
Пошто је обећао да ће веслати ако Норвежани избаце Бразил и пласирају се у осмину финала, био је човек од речи.
Како је изгледало веслање Рунија и још двојице бивших енглеских играча на реци Хадсон у Њујорку, такође ББЦ коментатора, Џоа Харта и Мике Ричардса, погледајте ОВДЕ.
Погледајте видео: Господин 'Ро Ро' - навијач који је повезао Викинге и фудбал
О Хрватској и Босни и Херцеговини
Ван ових утисака, да поменем и једине две репрезентације са Балкана које су играле на никад већем Мундијалу.
Хрватској је недостајао пет година млађи Лука Модрић.
И можда мало више храбрости досадашњег селектора Златка Далића да Модрића остави на клупи и убаци га као џокера.
Али, будимо реални: да имате Модрића у тиму, да ли бисте имали храбрости да га не ставите у тим?
Ја не бих.
Човек је доказао вансеријску и ванвременску класу, а Хрвате је буквално једна одлука, један гол, једна длака делила од можда неког новог великог успеха.
Зрно храбрости јесте недостајало Сергеју Барбарезу.
Босна и Херцеговина се није обрукала, али не може ни да буде превише задовољна учинком: бод против Канаде и победа над Катаром.
Реално је да су оба резултата могла да се предвиде.
За нешто више, ипак, БиХ треба и више искуства и знања. Таленат, несумњиво, постоји.
Шта сад?
Дошао је онај дан, први после Светског првенства, када вас нико неће смарати питањима: 'Ко игра данас/вечерас?'.
Али то ће недостајати.
Месец дана уназад сте гледали утакмице сваког дана и... шта сад?
Срећом, ми у Европи имамо Европско првенство за две године - добро, и остали континенти имају њихове турнире - али турнир на овом континенту јесте 'светско првенство у малом'.
Уосталом, од осам екипа у четвртфиналу овог Мундијала, седам је било из Европе.
Бићу старији за те две године, али и млађи у односу на 2030. када почиње још један луди Мундијал у најави - у шест земаља и на три континента.
Ко ће да дочека?!
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk